Ne možeš da ustaneš iz kreveta. Sve deluje besmisleno. Osećaš se kao da nosiš tamni oblak iznad glave gde god da kreneš. Dok drugi funkcionišu, ti se kriješ pod pokrivačem i pitaš se kako da preguraš još jedan dan. Nemaš volje ni za šta.
Mnogi ljudi su zbunjeni kada je u pitanju depresija i pitaju se zašto se osećaju tako loše kada ne mogu da pronađu jasan razlog.
Kroz svoj rad upoznala sam mnogo ljudi koji su bili depresivni, a nisu znali zašto. Međutim, kada bi počeli da pričaju o sebi i svom životu, gotovo uvek bi se pojavio razlog. I to sasvim opravdan razlog.
O emocijama ne učimo u školi
Većina onoga što znamo o emocijama dolazi iz porodice u kojoj smo odrasli. A u mnogim porodicama emocijama se nije pridavao veliki značaj.
Kada se emocijama ne bavimo, često ne znamo čemu služe, kako funkcionišu niti kako da ih razumemo. Ne znamo kako da ih izrazimo, regulišemo ili podnesemo.
To može dovesti do toga da ostanemo zaglavljeni u određenom emocionalnom stanju ili da nam bude teško da se prirodno krećemo kroz različite emocije. Neke emocije možda čak ni ne prepoznajemo kod sebe.
Kako razumeti depresiju
Fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje, kao i fizičko i emocionalno zanemarivanje, predstavljaju oblike razvojne traume iz detinjstva.
Kada osoba doživi takva iskustva, ona mogu oblikovati način na koji razmišlja, oseća i ponaša se. Ponekad ljudi ni ne shvataju da je nešto bilo problematično u njihovom odrastanju.
Neki primete da se razlikuju od drugih ili da im je teže da se nose sa životnim izazovima, ali ne znaju zbog čega niti kako da to promene.
Kod razvojne traume prošlost često nastavlja da utiče na sadašnjost. Stara iskustva mogu se aktivirati u sadašnjim situacijama ili osoba jednostavno nema razvijene načine da se nosi sa emocijama kada postanu previše intenzivne.
Tuga i depresija nisu isto
Tuga je prirodna ljudska emocija, iako često može biti neprijatna. Osećamo tugu kada izgubimo nekoga ili nešto važno, kada nam neko nedostaje ili kada se suočavamo sa razočaranjem.
Depresija može nastati kada tugu dugo potiskujemo, ignorišemo ili nemamo prostor da je izrazimo. Kada emocije ostanu zarobljene i ne budu obrađene, mogu se pretvoriti u stanje bezvoljnosti, praznine i beznađa.
Naravno, depresija može biti povezana i sa sadašnjim okolnostima. Teški odnosi, finansijske poteškoće, diskriminacija, problemi na poslu, usamljenost ili osećaj gubitka smisla mogu doprineti njenom razvoju.
Moj život je dobar, pa zašto sam depresivan/na?
Moguće je da izvor patnje nije u sadašnjosti, već u prošlosti.
Ljudi često potcenjuju uticaj koji su zanemarivanje ili nepodržavajuće okruženje imali na njih tokom odrastanja.
Neki ne prepoznaju svoje detinjstvo kao traumatično ili umanjuju značaj onoga što su doživeli.
Jedan od najčešće zanemarenih problema jeste emocionalno zanemarivanje.
Emocionalno zanemarivanje od strane roditelja
Emocionalno zanemarivanje nastaje kada roditelji ne umeju da prepoznaju, razumeju ili podrže emocionalne potrebe deteta.
To ne znači nužno da nisu voleli svoje dete. Često ni sami nisu naučili kako da se nose sa emocijama.
Kada je dete uznemireno, uplašeno, tužno ili ljuto, roditelji možda ne znaju kako da ga umire i pomognu mu da razume ono što oseća. Nekada emocije ignorišu, posramljuju ili kažnjavaju.
Mnogi ljudi teško prepoznaju emocionalno zanemarivanje jer razmišljaju: „Ništa strašno mi se nije dogodilo.“ I zaista, možda nije bilo otvorenog zlostavljanja. Ali često nije bilo ni emocionalne podrške koja je detetu bila potrebna.
Emocionalne veštine mogu da se nauče
Dobra vest je da sposobnost prepoznavanja, regulacije i izražavanja emocija može da se razvija tokom života.
Niste osuđeni da zauvek ostanete zaglavljeni u osećaju depresije, praznine ili beznađa.
Uz podršku, razumevanje sopstvene priče i učenje novih emocionalnih veština, moguće je izgraditi drugačiji odnos prema sebi, svojim emocijama i ljudima oko sebe.
