Da li se često osećaš glupo, beskorisno ili kao da nemaš nikakvu vrednost?
Da li tvoj unutrašnji glas zvuči ovako?
„Nikada nećeš pronaći nekoga ko će te voleti. Kuća ti je u haosu. Sve je toliko preplavljujuće da ti dođe da vrištiš.“
„Voleo/la bih da mogu da nestanem. Da pobegnem. Ili da se otvori rupa u zemlji i proguta me, samo da ne moram da idem na posao.“
„Najradije bih se sakrio/la. Bilo šta bi bilo lakše od ovoga.“
Možda si već pokušao/la:
- da sebi govoriš da nije važno ako pogrešiš
- da stojiš ispred ogledala i ponavljaš sebi koliko vrediš
- da čitaš knjige o samopouzdanju
- da pratiš psihoterapeute i psihološke sadržaje na društvenim mrežama
Imaš prijatelje koji ti govore da si sjajna osoba. Porodica je bila „u redu“. Roditelji nisu bili nasilni. Na papiru deluje kao da bi trebalo da se osećaš dobro.
Ali ne osećaš se dobro.
Pitaš se šta nije u redu sa tobom. Zašto se osećaš drugačije. Zašto toliko kritikuješ sebe.
Istina je da mržnja prema sebi najčešće nastaje zato što te niko nije naučio veštinama koje ljudima pomažu da se osećaju dobro u sopstvenoj koži.
Šta mi nedostaje?
Porodični obrasci i emocionalno zanemarivanje
Mržnja prema sebi je naučen obrazac. Ne nastaje samo kao posledica očiglednog zlostavljanja.
Ako se u tvojoj porodici nije razgovaralo o emocijama, ako osećanja nisu bila važna ili se nežnost retko pokazivala, verovatno nemaš dovoljno unutrašnje podrške.
Kao da u svom umu tražiš fasciklu pod nazivom:
„Voljen/a si. Dovoljno si dobar/ra. Možeš ti to.“
Ako niko nije pomogao da se ta poruka razvije tokom odrastanja, teško ju je pronaći kada ti je najpotrebnija.
Roditelji nisu morali namerno da te zanemaruju. Možda su mnogo radili, bili pod stresom, bolesni ili opterećeni brigom o drugim ljudima.
Možda su i druga iskustva ostavila trag:
- vršnjačko nasilje
- učitelji koji su te omalovažavali
- česte selidbe
- osećaj da ne pripadaš
- iskustva diskriminacije ili odbacivanja
Mnoga deca preuzimaju odgovornost za stvari koje nisu bila njihova krivica. Razvod roditelja. Smrt bliske osobe. Porodične probleme. Osećaj da nisu dovoljno dobra.
Kasnije se to može pretvoriti u duboko ukorenjeno uverenje:
„Sa mnom nešto nije u redu.“
Naučena samokritika
Ako si odrastao/la u nepredvidivom ili veoma kritičnom okruženju, možda si naučio/la da je sigurnije kritikovati sebe nego rizikovati kritiku drugih.
Vremenom unutrašnji glas postaje sve glasniji:
„Ja sam idiot.“
„Nikad ništa ne uradim kako treba.“
„Niko me ne voli.“
„Nisam dovoljno dobar/ra.“
Iako deluje kao da te taj glas štiti, on zapravo održava osećaj stida, bezvrednosti i usamljenosti.
Šta da uradiš kada se pojavi mržnja prema sebi?
Kada se osećaš bezvredno, bespomoćno ili kao da se ništa nikada neće promeniti, lako je izgubiti nadu.
Ipak, promena je moguća.
1. Udahni
Sporo i duboko disanje aktivira parasimpatički nervni sistem – deo organizma koji šalje poruku da si bezbedan/na.
Diši stomakom, a ne grudima.
Udah brojeći do četiri.
Izdah brojeći do četiri.
Ne mora biti savršeno. Važno je da bude polako.
2. Vrati se u sadašnji trenutak
Kada nisi u stvarnoj opasnosti, važno je pomoći sebi da se povežeš sa sadašnjošću.
Izaberi jednu boju i pronađi pet stvari te boje oko sebe.
Pogledaj prostoriju u kojoj se nalaziš.
Oseti pod pod nogama.
Primeti zvukove oko sebe.
To pomaže mozgu da razlikuje sadašnjost od starih emocionalnih iskustava.
3. Potraži podršku
Ako ne uspevaš da se umiriš sam/a, obrati se nekome kome veruješ.
To može biti prijatelj, partner, član porodice ili čak kućni ljubimac.
Ponekad je dovoljno da neko bude uz nas dok prolazimo kroz težak trenutak.
4. Ako je teško da tražiš pomoć
Mnogi ljudi su odrasli uz poruku da je traženje pomoći znak slabosti.
Ali tražiti podršku nije slabost.
To je ljudska potreba.
Nije pošteno porediti sebe sa nekim ko je odrastao uz mnogo više emocionalne podrške i sigurnosti.
5. Budi nežan/na prema sebi
Čak i kada se malo smiriš, moguće je da ćeš se osećati ranjivo.
Zato pokušaj da sebi olakšaš dan.
Nemoj planirati sve najteže obaveze odjednom.
Napravi pauzu.
Odmori.
Uradi nešto što ti pruža utehu.
Emocionalna iscrpljenost može trajati danima, posebno kada su aktivirane stare rane iz detinjstva.
6. Oslobodi sebe potrebe da budeš savršen/a
Ne moraš sve da radiš savršeno.
Ne moraš sve da znaš.
Ne moraš da ozdraviš preko noći.
Veštine emocionalne regulacije uče se postepeno.
Korak po korak.
Mržnja prema sebi je česta posledica emocionalnog zanemarivanja i razvojne traume, ali ne mora ostati trajni deo tvog života.
Potrebna ti je pomoć?
Slobodno me kontaktiraj.
