Najčešće ljudi dolaze na psihoteraiju jer osećaju anksioznost, imaju depresivno raspoloženje, doživljavaju problemi u partnerskim odnosima ili osećajaju da su zaglavljeni. Nekada ne postoji jedan konkretan problem, već samo osećaj da život prolazi, a da ga ne živimo onako kako bismo želeli.
Psihoterapija je prostor u kome možete da istražite sebe bez osude. To je mesto gde možete slobodno da govorite o svojim mislima, emocijama, strahovima i iskustvima. Zajedno sa psihoterapeutom slažete delove svoje životne priče, pokušavate da razumete kako su vas prošla iskustva oblikovala i istražujete na koje načine želite da nastavite dalje.
Cilj nije da postanete osoba kakva „treba“ da budete. Cilj je da otkrijete šta zaista ima smisla za vas i da svoj život oblikujete više po svojoj meri.
Neurobiologija promene
Danas znamo da psihoterapija ne utiče samo na naše razmišljanje već i na naš mozak. Način na koji tumačimo sebe, druge ljude i svet oko nas stvara obrasce koji se vremenom automatizuju.
Ako godinama sebi govorimo da nismo dovoljno dobri, da moramo više da se trudimo ili da nemamo pravo na grešku, naš nervni sistem počinje da funkcioniše kao da je stalno pod pritiskom i pretnjom.
Kada u psihoterapiji usporimo i počnemo da razvijamo drugačiji odnos prema sebi, stvaramo nove puteve u mozgu. Vremenom se menjaju načini na koje reagujemo na stres, konflikte i izazove. Promena nije samo psihološka, već i biološka.
Zašto kritika retko vodi trajnoj promeni?
Veliki broj ljudi koji dolazi na terapiju nosi u sebi veoma oštrog unutrašnjeg kritičara.
„Lenja sam.“
„Nisam dovoljno dobra.“
„Moram više.“
„Sa mnom nešto nije u redu.“
Mnogi veruju da će ih upravo samokritika motivisati da budu bolji. Međutim, dugoročno gledano, kritika i zastrašivanje često proizvode suprotan efekat.
Kada se osećamo ugroženo, naš organizam prelazi u stanje preživljavanja. Tada imamo manje pristupa kreativnosti, fleksibilnosti i sposobnosti da učimo nešto novo.
Trajna promena mnogo češće nastaje kroz razumevanje, podršku i istraživanje. Ne zato što odustajemo od odgovornosti, već zato što stvaramo uslove u kojima je promena zaista moguća.
Šta se dešava kada usporimo?
Jedan od najčešćih strahova koje čujem u praksi jeste:
„Ako budem blaža prema sebi, prestaću da napredujem.“
Iza ovog straha često stoji uverenje da nas samo pritisak tera napred.
Sećam se klijentkinje koja je godinama radila bez odmora. Verovala je da će, čim sebi dozvoli predah, izgubiti kontrolu nad životom i postati neproduktivna. Tokom terapije počela je postepeno da uvodi vreme za odmor, hobije i druženje.
Dogodilo se nešto što nije očekivala. Nije postala manje uspešna. Naprotiv, imala je više energije, bila je fokusiranija i zadovoljnija. Manje vremena trošila je na borbu sa sobom, a više na stvari koje su joj zaista bile važne.
Kada prestanemo da trošimo ogromnu količinu energije na samokritiku, ostaje više prostora za život.
Kako izgleda promena u svakodnevnom životu?
Promena se često ne dešava kroz velike i dramatične trenutke. Mnogo češće je prepoznajemo kroz male svakodnevne pomake.
Kada prvi put postavite granicu bez osećaja krivice.
Kada uspete da kažete „ne“ nečemu što vam ne prija.
Kada primetite da vas partner nije kritikovao, već da ste sami sebe kritikovali.
Kada se posle teškog dana ne napadnete zbog svojih emocija.
Jedna klijentkinja mi je nakon nekoliko meseci rada rekla:
„Prvi put imam osećaj da ne preživljavam život, već da ga živim.“
To ne znači da su svi problemi nestali. To znači da je razvila drugačiji odnos prema sebi i svojim iskustvima.
Koji su benefiti psihoterapije?
Psihoterapija može doprineti:
- boljem razumevanju sebe
- razvijanju zdravijeg samopouzdanja
- smanjenju anksioznosti i stresa
- kvalitetnijim partnerskim i porodičnim odnosima
- boljoj regulaciji emocija
- postavljanju granica
- većem osećaju smisla i autentičnosti
- većoj sposobnosti da se nosimo sa životnim izazovima
Za svakoga će benefiti izgledati drugačije, jer svako od nas dolazi sa jedinstvenom životnom pričom i ciljevima.
Kada je vreme da završite psihoterapiju?
Ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje.
Za neke ljude psihoterapija traje nekoliko meseci, za neke godinu ili dve, a neki se povremeno vraćaju kada prolaze kroz važne životne promene.
Završetak terapije obično dolazi onda kada osećate da ste ostvarili ciljeve zbog kojih ste došli, da bolje razumete sebe i da imate dovoljno unutrašnjih i spoljašnjih resursa da nastavite dalje.
Psihoterapija nije odnos zavisnosti. Njen cilj je da vam pomogne da razvijete veću slobodu, autonomiju i poverenje u sopstvene kapacitete.
Imate dodatna pitanja?
Ako vas zanima kako izgleda psihoterapijski proces ili želite da proverite da li je psihoterapija pravi izbor za vas u ovom trenutku, slobodno mi pišite putem mejla.
Biće mi drago da odgovorim na vaša pitanja i zajedno istražimo šta vam je potrebno.
