Pre skoro godinu dana priključila sam se Čitalačkom klubu na temu sistemskog ugnjetavanja. Ušla sam u njega iz radoznalosti, a izašla sa mnogo širom perspektivom o ljudskoj patnji, mentalnom zdravlju i slobodi.
Kroz tekstove koje smo čitali, razgovore koje smo vodili i različite perspektive sa kojima sam se susretala, postajalo mi je sve jasnije da mentalno zdravlje ne postoji u vakuumu. Naše emocije, odnosi, telo, osećaj sigurnosti i mogućnost da živimo autentično oblikovani su mnogo širim kontekstom od onoga što se dešava unutar četiri zida psihoterapijske sobe.
U psihoterapiji često govorimo o ličnoj istoriji, porodičnim odnosima i emocionalnim iskustvima. To jesu važni delovi priče. Međutim, čoveka ne oblikuje samo porodica. Oblikuju ga i društvo, kultura, ekonomski uslovi, istorijski događaji i politički sistemi u kojima odrasta i živi.
Ko ima pristup kvalitetnom obrazovanju? Ko može da priušti psihoterapiju? Da li je bezbedno biti žena, kvir osoba ili pripadnik manjinske grupe? Kako su ratovi, migracije, siromaštvo, nasilje i kolektivne traume oblikovali generacije pre nas? Da li su naše emocije bile važne tokom odrastanja? Da li se naše telo danas oseća dovoljno sigurno za bliskost, odmor i zadovoljstvo?
Sve su to pitanja koja imaju direktan uticaj na mentalno zdravlje.
Tokom ovog iskustva sve više sam uviđala da je psihoterapija samo jedna grana mnogo većeg stabla. Ona može biti prostor isceljenja, rasta i oslobađanja, ali zdravlje i sloboda jedne osobe zavise od mnogo više faktora – od porodice i zajednice, preko kulture i ekonomskih uslova, do društvenih normi i političkih okolnosti.
Kada posmatramo čoveka samo kroz individualnu priču, lako previdimo teret koji nosi iz šireg sistema. Tada se problemi često doživljavaju kao lični neuspesi ili individualne slabosti. Međutim, kada proširimo pogled, postaje vidljivo da su mnoge naše teškoće razumljive reakcije na okolnosti u kojima živimo.
To ne znači da pojedinac nema odgovornost za svoj život i svoje izbore. Naprotiv. Ali znači da je važno razumeti kontekst u kojem ti izbori nastaju. Razumevanje sistema ne umanjuje ličnu odgovornost – ono povećava saosećanje prema sebi i drugima.
Ovih godinu dana podsetilo me je koliko je važno da psihoterapija bude povezana sa društvenom stvarnošću. Jer oslobođenje ne dolazi samo iz razumevanja sebe, već i iz razumevanja sveta koji nas oblikuje.
Kada povežemo lično i kolektivno, unutrašnje i spoljašnje, individualno i sistemsko, otvara se mogućnost za dublje razumevanje ljudskog iskustva. A upravo u tom prostoru često počinje istinska promena.
