Život sa hroničnom bolešću nije samo medicinsko iskustvo. On utiče na naše emocije, odnose, sliku o sebi, planove za budućnost i osećaj sigurnosti u svetu.
Bilo da je reč o autoimunim bolestima, dijabetesu, fibromialgiji, multiploj sklerozi, hroničnim bolovima, endometriozi, migrenama, kardiovaskularnim bolestima ili drugim dugotrajnim zdravstvenim stanjima, ljudi se često suočavaju sa izazovima o kojima se mnogo manje govori od samih simptoma.
Možda se borite sa pitanjima:
“Zašto baš ja?”
“Da li će mi ikada biti bolje?”
“Kako da prihvatim ograničenja koja sada imam?”
“Hoću li biti teret drugima?”
“Da li će me ljudi razumeti?”
Ponekad je jednako iscrpljujuće nositi se sa ovim pitanjima kao i sa samom bolešću.
Psihoterapija ne može ukloniti bolest, ali može pomoći da ne ostanete sami sa njenim emocionalnim teretom.
Može biti mesto na kome imate pravo da budete umorni od toga da budete jaki.
Mesto na kome ne morate da dokazujete koliko vam je teško.
Mesto na kome neko pokušava da razume vaše iskustvo umesto da ga umanjuje ili popravlja brzim savetima.
Kroz psihoterapiju možete:
- naučiti kako da se nosite sa strahom, anksioznošću i neizvesnošću,
- obraditi tugu zbog gubitaka koje je bolest donela,
- razvijati više saosećanja prema sebi i svom telu,
- postavljati granice i tražiti podršku od drugih,
- istraživati kako bolest utiče na vaše odnose i identitet,
- pronaći načine da živite ispunjen život čak i kada okolnosti nisu idealne.
Posebno je važno znati da mnogi ljudi sa hroničnim bolestima nose osećaj usamljenosti. Često izgledaju “dobro” spolja, dok iznutra vode svakodnevnu borbu koju drugi ne vide.
Psihoterapija može pomoći da se to iskustvo prepozna, razume i podeli.
Jer iako možda ne možemo promeniti činjenicu da je bolest deo vašeg života, možemo zajedno istraživati kako da ona ne postane cela vaša priča.
