Život sa hroničnom bolešću često nije jedno iskustvo koje se dogodi i završi. Mnogo češće, to je niz promena kroz koje prolazimo iznova i iznova. Baš kada pomislimo da smo pronašli ravnotežu, simptomi se promene, terapija prestane da deluje ili se pojavi novi izazov koji zahteva prilagođavanje.
Mnogi ljudi koji žive sa hroničnom bolešću opisuju osećaj kao da im se tlo neprestano pomera pod nogama. Ono što je juče funkcionisalo danas više ne funkcioniše. Ono što smo planirali za budućnost možda više nije moguće na isti način. U takvim trenucima nije neobično da se pojave strah, tuga, bes, frustracija ili osećaj usamljenosti.
Četiri faze prilagođavanja hroničnoj bolesti
Istraživanja pokazuju da ljudi često prolaze kroz nekoliko faza prilagođavanja.
- Uočavanje da nešto nije u redu
Ponekad simptomi nastupe naglo, a ponekad se pojavljuju postepeno. Možda ih dugo objašnjavamo umorom, stresom ili prolaznim tegobama. Ipak, dolazi trenutak kada postaje jasno da telo šalje poruku koju više ne možemo ignorisati.
U ovoj fazi često se javljaju neizvesnost i zabrinutost. Ljudi se pitaju šta se događa i da li će se njihov život promeniti.
- Traženje pomoći i dijagnoze
Pregledi, analize, čekanje rezultata, različita mišljenja lekara – sve to može biti veoma iscrpljujuće.
Neki ljudi osećaju olakšanje kada konačno dobiju dijagnozu, dok drugi osećaju strah ili tugu zbog onoga što dijagnoza znači za njihovu budućnost. Često su prisutni i zbunjenost, bes i osećaj da je teško zadržati kontrolu nad sopstvenim životom.
- Učenje novog načina života
Ova faza zahteva najviše prilagođavanja. Hronična bolest ne utiče samo na telo. Ona utiče na odnose, posao, roditeljstvo, društveni život, planove i sliku koju imamo o sebi.
Možda je potrebno naučiti da tražimo pomoć. Možda moramo da odustanemo od nekih očekivanja koja smo imali prema sebi. Možda prvi put učimo da poštujemo sopstvene granice.
To je često period pokušaja i grešaka, ali i period u kome možemo razviti novi odnos prema sebi.
- Pronalaženje ravnoteže
Vremenom mnogi ljudi pronađu način da bolest postane deo njihovog života, a ne njegova jedina definicija.
To ne znači da je sve lako ili da simptomi nestaju. To znači da osoba razvija osećaj kompetentnosti i poverenja u svoju sposobnost da se nosi sa izazovima koje bolest donosi.
Kada se ciklus ponovo pokrene
Jedna od najtežih stvari kod hronične bolesti jeste činjenica da ravnoteža nije trajno stanje. Simptomi se mogu vratiti. Terapija se može promeniti. Mogu se pojaviti nove teškoće.
Tada se mnogi ljudi osećaju kao da su izgubili sve što su do tada postigli.
Međutim, važno je zapamtiti da povratak na početak nije zaista povratak na početak. Ovoga puta sa sobom nosite iskustvo, znanje i veštine koje ste već razvili. Iako je tranzicija teška, vi više niste ista osoba koja je prvi put prolazila kroz nju.
Kada prolazimo kroz tranziciju, često očekujemo od sebe da budemo jednako funkcionalni kao i u periodima stabilnosti. Upravo tu nastaje dodatni pritisak.
U psihoterapiji često istražujemo kako da sačuvamo osećaj identiteta i vrednosti čak i onda kada se naše telo menja. Cilj nije da eliminišemo sve teškoće, već da pronađemo način da živimo smislen život i onda kada okolnosti nisu onakve kakve bismo želeli.
