Ukoliko razmišljaš o tome da započneš psihoterapiju, verovatno imaš mnogo pitanja. Ako si neko ko se prvi put susreće sa psihoterapijom nadam se da će ti ova pitanja biti od pomoći.
1. Koliko traje psihoterapija?
Ne postoji univerzalan odgovor. Nekim ljudima je dovoljno nekoliko seansi nekima nekoliko meseci rada, dok je za druge, često potreban duži vremenski period. Koliko god osećaš da ti psihoterapija pomaže i da ti je korisna toliko i možeš ostati.
Psihoterapija nije brzo rešenje, već proces. A koliko trajezavisi od tvojih potreba, ciljeva i tempa.
2. Da li se leži na kauču, kao u filmovima?
Samo ako to želiš. U savremenoj terapiji, većina seansi se odvija tako što terapeut i klijent sede jedno naspram drugog i razgovaraju. „Kauč“ je ostao kao simbol iz psihoanalize, ali nije standard. Mnogo je važnije kako se ti osećaš tokom razgovora nego u kom položaju sediš.
Ukoliko radimo online bitno je da si u prostoriji gde se osećaš sigurno i gde imaš svoju privatnost.
3. Da li terapeut daje savete?
Terapija nije savetovanje u klasičnom smislu – terapeut ti ne govori šta treba da uradiš, već ti pomaže da razumeš sebe, svoje izbore i osećanja. Zajedno istražujemo šta je za tebe najbolje.
4. Da li ću morati da pričam o detinjstvu?
Možemo pričati o detinjstvu ako se ti osećaš sigurno i spremno da o tome pričaš. Nećeš se osećati prisiljeno da pričaš o stvarima koje ne želiš. Terapija ide tvojim ritmom.
5. Da li ću plakati?
Možda. A možda i nećeš. Suze su normalan deo procesa za mnoge ljude, ali nisu obavezan znak da terapija funkcioniše. Nekada ljudi plaču, nekada ćute, nekada se smeju. Niko ne reaguje isto i to je okej.
6. Šta ako ne kliknem sa terapeutom?
Veoma važno pitanje. Odnos sa psihoterapeutom je temelj terapije. Ako se ne osećaš sigurno, prihvaćeno ili viđeno,slobodno možeš da potražiš drugog terapeuta. Nije neuspeh promeniti terapeuta, to je deo pronalaženja pravog prostora za tvoj rast.
7. Da li je terapija samo za „teške slučajeve“?
Apsolutno ne. Terapija je za svakoga ko želi da bolje razume sebe, svoje odnose, obrasce ponašanja, osećanja ili izazove. Ne moraš da „padneš na dno“ da bi potražio/la podršku. Prevencija i lični rast su jednako vredni razlozi kao i krize.
8. Da li je sve što kažem poverljivo?
Da. Terapeuti su dužni da poštuju etički kodeks i pravila poverljivosti. Postoje retki izuzeci ako postoji rizik od ozbiljne povrede sebe ili drugih.
Inače, ono što podeliš na terapiji ostaje između nas.
9. Da li je psihoterapeut kao prijatelj koga plaćaš?
Psihoterapija je drugačija od prijatreljstva. To je drugačija vrsta odnosa gde si samo ti u fokusu. Ti nema potrebe da brineš o meni, na psihoterapiji ti zauzimaš prostor i samo tvoje potrebe su bitne.
Da bih radila ovaj posao, prošla sam višegodišnju obuku (skoro 5 godina), rad pod supervizijom i sopstvenu psihoterapiju. Sve to je važno kako bih mogla da budem prisutna uz tebe, a da ne unosim svoje lične priče i ne mešam ih sa tvojima.
Zato je važno da psihoterapijom ne upravlja neko bez stručne podrške i edukacije. Profesionalni psihoterapeut zna kako da te prati i podrži na način koji je bezbedan, strukturiran i etički odgovoran.
10. Da li je psihoterapeutima stalo da svojih klijenata?
Meni jeste stalo. To je profesionalna vrsta brige, gde se određene granice ne prelaze. Ja ne mogu biti prijatelj sa svojim klijentima i ne nalazim se sa njima van psihoterapije.
Ako imaš još pitanja ili želiš da razgovaramo o tome kako bi terapija mogla izgledati za Vas, slobodno mi se obrati.Možemo zakazati besplatnu konsultaciju, gde se možemo upoznati, razmeniti informacije bez obaveze.
Tu sam da ti pružim podršku na tvom putu.
